Kako preći na prirodni dezodorans?

Ako još uvek niste sigurni da li treba da pređete na prirodne dezodoranse ovaj tekst definitivno treba da pročitate.

Da ne davim sa naučnom pričom – znojenje je prirodan proces… Mnogi prirodni procesi nisu baš na vrhu liste omiljenih. U praksi se pokazalo bolje te prosece kontrolisati, razumnim merama, sve preko toga je loše po naš organizam. Hteli – ne hteli naša savršena mašina (telo) ima svoje sisteme rada.

Lepa mirisna aura oko nas je nešto što nas čini opuštenim i samopouzdanim. Ovo prokleto žensko je oduvek opterećeno mirisima i parfemima. Taman i da nisi opterećen/a mirisima sigurno je da ne želiš da tvoj pazuh miriše kao pubertetlija posle posete teretani.

Dugo je jedino pravilo kojim sam se vodila prilikom odabira dezodoransa i kozmetike bio – NOS! Odnosno miris i reklama, a zatim isustvo nakon korišćenja proizvoda.  Zaštita od znojenja 24h, 48h, 72h… što više to bolje! Da li je tako?

Kad ono…. krene priča o štetnosti soli aluminijuma u dezodoransima (čitaj pre 15-ak godina). Ni danas, proizvođači ne priznaju vezu između raka dojke i antiperspiranata, ipak mnogi su uvrstili noaluminium dezodoranse u svoj asortiman. To smatram svojevrsnim priznanjem postojanja problema.

Kada su istraživanja u pitanju rezultati su često potpuno oprečni. Često me podseća na onu priču o šećeru u soku, kako čaša ceđenog soka od pomorandže i kola imaju isto šećera pa ispade svejedno šta piješ!?!!!

Ljudi često zaboravljaju najbitniju stvar kod istraživanja – KO FINANSIRA ISTRAŽIVANJE? Brojne kozmetičke kuće i njihovi multimilionski budžeti definitivno neće platiti istraživanje koje će reći da su njihovi proizvodi štetni, a kamoli kancerogeni.

Moj prvi znak za uzbunu davnih dana je bila upala pazušnih žlezda koju je imala drugarica, od nje sam mnogo saznala i počela da obraćam pažnju u izboru dezodoransa. Kako je vreme odmicalo, tu i tamo sam zaboravljala na tu priču, i ponovo birala vođena nosom, reklamom, ambalažom itd.

Dok na svojoj koži nisam iskusila upalu podpazušne žlezde.

Uzbuna, i to vrlo bolna. Znak za otrežnjenje, početak većeg istraživanja. I još veće zbunjenosti čega sve tu ima, šta sve treba zaobići, kako to može biti označeno na etiketi (a trude se na brojne načine da zavaraju trag).

Da pojednostavim, za prelazak na prirodan dezodorans ti treba:

  • Volja i uverenje da činiš najbolju stvar za sebe.
  • Prirodan dezodorans sa sodom bikarbonom.
  • Prirodan dezodorans bez sode bikarbone.
  • Piling za telo.
  • Strpljenje.
  • Bitno – baci sve loše dezodoranse koje imaš – da ne poklekneš kad padneš u iskušenje kod prvog “mirišljavog” pazuha.

Strpljenje je vrlo bitno kad se prebacuješ na prirodni dezodorans. Pazuh koji navikao na 48h – 72h antiperspirante počinje da diše i da se čisti svega što se nataložilo. Flora na koži počinje da se menja.  Not so fun fact – ja sam posle 3 sata počinjala da smrdim. Tih dana sam nakupovala dezodoransa i dezodoransa koje je jedna popularna infuenserka na IG preporučivala tražeći slamku spasa.

Rešena da istrajem, na štetne nema nazad. Ohrabrena saznanjem da je to prolazna faza koja može trajati i mesec dana. Pronalazim recept za DIY dezodorans, kokosovo ulje, soda bikarbona bez aluminijuma, pčelinji vosak, skrob i eterična ulja. Sve sastojke sam imala i napravim to čudo. Umirišem svu hranu u frižideru na lavandu dok se dezodorans u kalupu hladio i formirao.

ALELUJA – prvi put posle skoro mesec dana moj pazuh ceo dan miriše divno! Toliko sam bila srećna da sam htela kroz kancelariju da šetam sa podignutim rukama, uzduž i popreko, za svo ono stiskanje, sakrivanje i prikrivanje do tada. Ceo dan divno miriše, uveče divno miriše PRESREĆA!

Otkrijem da je piling u pazušnoj regiji takođe vrlo bitna stvar, barem jednom nedeljno. Prirodni piling – bez mikroplastike, to je posebna tema. Bitno – piling ne radite pre ili odmah nakon brijanja pazuha.

Posle par meseci, naiđem u Idei na domaćeg proizvođača Freshka Gora koji pravi dezodoranse po sličnom receptu. Realno, počelo je da me smara da ga pravim, a od pčelinjeg voska u njemu su mi ostajale žute fleke na belim majicama. Sigurno sam stavljala previše, ali svežina me je pratila ceo dan i plašila sam se menjanja recepta.

Kupim Freshka Gora limun – probam. Čekam, dva – tri sata, sve u redu. Ok ima nade. Ceo dan – sve u redu, OMG!!! Hvala ti Bože! Otkrovenje!!!

Nošena tim iskustvom, naiđem na još neke male domaće proizvođače i dam sebi šansu da probam i njihove prirodne dezodoranse (zatim i druge proizvode). Otad više ne  pravim DIY dezodorans, svežina je tu ceo dan, bez žutih fleka, oh yeah!

Naravno nije mi svaki legao 100%, ali sam našla svoje favorite. Vrlo sam srećna što su to domaći proizvodi, lokalnih proizvođača.  

Meni je u početku bilo vrlo bitno da dezodorans sadrži sodu bikarbonu, jedino oni su mi „radili posao“, dok nekima soda bikarbona izaziva iritacije. Sada kad je moje telo već duže vreme naviknuto na drugačije proizvode za negu i dezodoransi bez sode bikarbone mi pružaju zaštitu.

Vrlo je bitno da znaš da su iskustva veoma različita. Moj prelazak na prirodne dezodoranse je bio malo izazovniji ali na kraju uspešan. Neke meni vrlo bliske osobe su na prirodne deziće prešle lako i jednostavno.  Ispod pogledaj dezodoranse koji meni čuvaju miris i svežinu celog dana.

P.S. Ne zaboravi na piling.